25.октобар
20h, Дом културе Студентски град

кореографија: Исидора Станишић
музика: Дарја Јаношевић
драматург: Игор Коруга
играју: Ана Игњатовић Загорац, Наташа Гвозденовић, Борис Видаковић, Тамара Пјевић, Миона Петровић, Јакша Филиповац и Никола Живановић
Продукција Битеф денс компани
награда Димитрије Парлић 2018

Представа Простор за револуцију својеврсни је осврт на обележавање сто година од Октобарске револуције, али је заправо промишљање о данашњем свету и друштвеном поретку у којем живимо.
Где су данас револуционарне идеје, и има ли друштво утонуло у жуту штампу, шопинг центре и риалити програме, снаге за отпор, бунт и промену?
Данас, када нам као појединцима идеја радничког друштва изграђеног на социјалној солидарности опстаје још једино у форми магловите носталгије, док оно емпатијско сопство које проналази свој интегритет у духу заједништва сада бива отеловљено емотиконом, сам помен промене друштвено-политичког система у коме живимо проузрокује убеђење да је ипак много лакше замислити крај света него крај капитализма. Било да је реч о последицама изневерених политичких очекивања свих револуција које су једино допринеле смењивању владајућих структура и све више повећавале класни јаз, или да је реч о свеопштој трансформацији данашње међуљудске љубави у интересно преговарање између пословних партнера диктирано законима тржишта, једно питање увек опстаје: где је нада? На чијим плећима данас постоји?
Савремена плесна представа “Простор за револуцију” пропитује могућност суштинске (унутрашње, моралне, персоналне и мисаоне) реформе појединца који срља у нарцисоидну идеологију новог доба, а затим и суштинске реформе друштвеног поретка. Чак и када успемо, као појединци данашњег неолибералног и капиталистичког друштва, да самосвесно истрајавамо у одбацивању хипнотичких идеологија само-помагајуће (self-help) актуелизације и популаризације самих себе, и тиме увиђамо присуство летаргичног, меланхоличног, безнадежног и депресивног реализма који сви живимо, пред нама и даље остаје важан изазов: можемо ли да се са таквим околностима (емотивно) суочимо? Да ли нам то одговара? Како учинити да такав изазов не остане изоловани случај сваког од нас, већ заједничко питање које нас се свих тиче?

ИСИДОРА СТАНИШИЋ (1975), завршила је Балетску школу Лујо Давичо као ђак генерације. Током школовања била је ангажована у представама класичног балетског репертоара у Народном позоришту. Након школовања опредељује се за савремени плесни израз за који се усавршава у иностранству. Данас се савременом игром бави као играч, кореограф и педагог.
Остварила је многобројне улоге у савременим плесним и драмским представама Народног позоришта у Београду, Битеф театра, КПГТ-а, ЈДП-а и многим другим. Као кореограф креирала је представе савременог плесног израза Копиле, Лимени добош, Валцери, Организација рада, Лифт, Самобрисање, Пут у Дамаск, Параноја шик, Кармен у четири рунде, Град, Желеће машине, Капетан Џон Пиплфокс, Але и бауци, Простор за револуцију, Сан летње ноћи, извођене на реномираним београдским сценама. Њене представе игране су на фестивалима у земљи и иностранству. Као кореограф креира сценски покрет у драмским представама. Ради као педагог у Балетској школи Лујо Давичо где је и један од покретача оснивања Одсека за савремену игру.
Као играч, награђена је на такмичењу савременог плеса у Тревизу. Као кореограф више пута је награђивана на Фестивалу кореографских минијатура. Добитник је награде Удружења балетских уметника Србије Димитрије Парлић за извођачки и кореографски допринос. Поменуто признање добија и као извођач за представу Три сестре – около наоколо Чехова, Истер театра. Специјалну награду за иновативност за кореографију представе Град, такође јој је доделило УБУС. За кореографију представе Простор за револуцију добија још једном најпрестижнију домаћу награду у области кореографског стваралаштва – Димитрије Парлић, 2018. године.

НАГРАДА ДИМТРИЈЕ ПАРЛИЋ  је једна од најпрестижнијих награда у области уметничке игре у нашој земљи коју је установило Удружење балетских уметника Србије. Додељује од 1997. године, а имена награђених се објављују  на дан рођења великог кореографа Димитрија Парлића – 23. октобра.
Жири у саставу: Сања Крсмановић-Тасић, председница, Ана Игњатовић-Загорац, Даница Араповић,Сања Нинковићи Дејан Коларов пратио је премијерна плесна извођења у позоришној сезони 2017/2018, након чега је једногласно донео одлуку да награду додели Исидори Станишић за представу Простор за револуцију у извођењу и продукцији Битеф денс компаније.

Образложење награде
У најбољем маниру савременог кореографског израза са елементима физичког театра, јасно а опет узбудљиво и потресно, представа отвара простор за промишљање реалности позиције револуције која би могла да доносе промену у садашњем егоцентричном, конформистичком и инертном друштву.
Једноставно, функционално и врло успело решење сценографије, која се састоји од огромног душека пресвученог цветним чаршафом који прекрива скоро читав простор сцене, са разбацаним јастуцима, у великој мери даје оквир и основу свим даљим радњама и кореографији представе. Ослобођени страха од повреде, играчи изводе маестралне и врло захтевне падове, покрете и подршке, у сложеној кореографији јасне драмске структуре.
Оно што даје посебан квалитет представе јесте хумор који је редак у плесним представама, а којим ова представа обилује. Представа је комплетна у свим својим сегементима,у кореографском, уметничком, и драматуршком смислу, она комуницира са публиком а опет је стално изненађује маштовитим и оригиналним решењима кореографкиње и њеног уметничког тима.